уторак, 30. јануар 2018.

Налетех случајно на један занимљив текст о ребусима који је написала Биљана Васић, а објављен је у листу Време, 5. септембра 2002. Ево линка: 

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=321355



1 коментар:

Miroslav Cvetković је рекао...

Čitao sam ranije ovaj tekst u kome se autorka podsmeva autorima rebusa, a pominje i ukršteničare. Nažalost, mnogo kolega rebusaša se uklapa u ovaj (da li), šaljivi opis. Od kad sam počeo da uređujem i pripremam rebuse za nekoliko dnevnih novina u kojima ESS ima saradnju, nekoliko kolega me, blago rečeno: ne gotivi. Mnogo im je teško da shvate da je ovo namenjeno ljudima koji ne rešavaju zagonetke u enigmatskim listovima i da nemaju baš razumevanja za "pesničke slobode" koje mi koristimo. Posebno su kivni što ne prihvatam rebuse sa rešenjima poput: VI METAR ZANI DALI, EP ENA LOLI ODNELA, GLEDAJ KULAKA SAD, VI NOS NEGOVALI, TRIBUN DEVERA KUNE VALA, NOSI MOMA TAVU LJUDIMA, KALENDAR ČEJENA, PERU TEGLE DANE, KUPA MAKSA KOBILU, KAMARA METALA, ČAK I JANA DARIVA, LEKTOR TEME MERKA, TRAŽE ŽILU STANARKE, GRUPA TALENATA SLABA, MINISTERIJALIZAM, STALA KARIKIEANJA... Em su rešenja sa ruba pameti, em se rebusi sastaoje od, uglavnom, dvoslovnih i troslovnih pojmova i brda dodatnih slova, em ima sela, rečica, zaboravljenih ličnosti... Sve navedene i još stotine sličnih, pa i bezveznijih rebusa dobio sam u poslednjih par godina. Neki su se u međuvremenu naljutili i više mi ne šalju svoje "umotvorine", ali ima još onih koji bar jednom nedeljno pošalju imejl ili pismo sa po nekoliko ovakvih bisera. Nikad neću shvatiti da se neko može baviti sastavljanjem rebusa 30, 40 ili više godina, a da mu 90% poslatih rebusa ovako izgleda. Pa, zar imamo prava sa se posle njutimo kad nas većina običnih ljudi smatra čudacima?