Од Динка Кнежевића ми је стигао мејл следеће садржине:
Bane,
Nadam se da si dobro i da se uspešno nosiš sa koronom.
Ono što me navelo da Ti pišem ovaj mejl je rebusna zaostavština Radomira Mićunovića. On je meni u tri navrata, 2016 i 2017, poslao tri grupe rebusa, ukupno 70-80 komada, sa idejom da ih ja držim (na sigurnom) i skupljam dok on ne nakupi dovoljno, kada će razgovarati s Otaševićem oko izdavanja nove knjige, ovoga puta samo sa rebusima. Rebuse mu je, sasvim dobro, nacrtao Voja Dodevski (ovo pišem po sećanju, jer nigde nisam zabeležio). U međuvremenu se Mićunu razbolela supruga, potom i ćerka, pa je supruga umrla, a on je dugo „kuburio“ sa srcem, nije se kretao i nije dovršio skupljanje materijala za knjigu. Sada su ti rebusi kod mene, bez mogućnosti da ih štampam u papirnoj knjizi pa mi se čini da bi bilo dobro kada bi Ti na svom specijalizovanom rebusnom blogu, nekim ustaljenim ritmom, objavio ovu Mićunovu zaostavštinu. Na taj način bi pravi ljubitelji rebusa stekli još podrobniju sliku o Mićunovim rebusnim dometima, a njegov trud, makar posmrtno, ne bi bio uzaludan. Ako si raspoložen da se ovim baviš javi mi se, pa ću Ti ja poslati sve rebuse, onako kako ih ja imam.
Pozdrav,
Dinko
Динков предлог сам, наравно, прихватио и предложио му да одаберем нешто од ребуса за објављивање на блогу, а све ребусе припремим у форми књиге, претворим у ПДФ и пошаљем мејлом свима који су заинтересовани.
