Poštovane kolege
Ni malo mi nije bilo
jednostavno da sednem i nešto napišem povodom dešavanja na Koloniji u Somboru i
reakcija nakon toga. Nadao sam se da će sve proći u najboljem redu i pokušao
sam da dam svoj doprinos i Susretima u Vranju i Koloniji u Somboru, jer imam
prijatelje i na jednoj i na drugoj strani. Nisam želeo da bilo čime pokvarim ni
jednu ni drugu manifestaciju, ali sada vidim da je to bila ''nemoguća misija''.
U Sombor sam otišao sa porodicom jer je to bila bolja i jeftinija varijanta i
prvenstveno sam želeo da im ovaj prvi odlazak samnom na neko enigmatsko
takmičenje ostane u što lepšoj uspomeni. U Sombor smo stigli dosta kasno, oko
22,00 zbog velike gužve na autoputu, takom da smo prvi dan propustili. U subotu
smo išli na prelep salaš u Gradini, tamo smo se malo i takmičili, zatim se
vratili na ručak i nakon toga malo slobodnog vremena da sa porodicom prošetam
po prelepom Somboru. I supruga i sin su bili prezadovoljni što je meni ispunilo
srce. Posle toga smo imali takmičenje u kvizovci i zatim večeru (praseće
pečenje). Ničega u svemu tome nije bilo što bi bilo kome pokvarilo
raspoloženje, a nisam čuo da je bilo ko pominjao Susrete u Vranju. U dobrom
raspoloženju se završio i dan. U nedelju je kao jedina aktivnost bilo
predviđeno takmičenje u rešavanju vulgarnih zagonetki pod nazivom ''Crven ban''
koje je pripremio Zoran Radisavljević i nakon toga proglašenje pobednika, pa
razilazak. Uživao sam rešavajući Zoranove zagonetke sve dok nisam stigao do 4
strane i video sporne rebuse koji su kao izraz Zoranove mržnje prema Slavku
bili potpuno neprimereni jednom ovakvom takmičenju i skupu. U toj situaciji
nisam znao kako da reagujem. Ako se usprotivim, ako ih prežvrljam, uvrediću
Zorana i Željka i pokvariti utisak pred očima onih koji su učestvovali na
Koloniji. Ako ne odreagujem, povrediću Slavka i ljude iz ESS-a. U svakom
slučaju, BIĆU KRIV. Onda je presudio pogled prema mom sinu i njegove stisnute
pesnice u znak bodrenja da mu tata pobedi. Progutao sam gorku knedlu I jedino
što sam želeo je da ne razočaram svoju porodicu, jer su mi oni ipak preči I od
Zorana I od Slavka I od svih ostalih. Nakon proglašenja pobednika otišli smo
ponovo do centra Sombora I tamo proveli nekih 3 sata dok nismo krenuli kući
puni lepih utisak I zadovoljni (ono što je bilo loše zadržao sam u sebi).
Razočaran svima vama,
odlučio sam da se na duže vreme povučem iz enigmatike I posvetim ga onima koji
su jedini vredni toga – svojoj porodici. Nemojte mi ništa pisati niti me zvati.
Izvinjavam se svima koje sam naljutio ili povredio I želim vam sve najbolje u
daljem bavljenju enigmatikom.
Branislav Nikić
