NAJREBUS JUNA
Izvinjavam se što malo kasnim sa objavljivanjem rezultata glasanja četvoročlanog žirija, delimično zbog privatnih obaveza, a delimično i što jedan od članova žirija, Zlatko Delić, nije bio u mogućnosti da učestvuje u izboru. Umesto njega, odlučio sam se da ponudim Andonu Koloskom da izabere 5 najboljih i on se odmah odazvao i poslao svoje glasove. Sabiranjem poena dobili smo i novog pobednika mesečnih glasanja, to je Milan Žarkovački sa rebusom ''Prije žure da uzmu zejtin (pri ježu red, a uz muzej Tin)''. Čestitam Milanu za prvu pobedu. Rešenje ima lepu rečenicu iz svakodnevnog života, a postavka je odlično osmišljena i sjajno ilustrovana. Sledi pobednički rebus, a zatim i tabela sa glasovima.
10 коментара:
Hvala, Bane!
Čestitam Milane!
Slažem se sa Banetom - zaista su lepi i rebus i ilustracija.
Hvala na čestitkama!
Čestitam svim takmičarima, ali ipak mi je drago što sam pobedio. :-)
Nadam se da nije problem da ovako, javno, zapitam, zašto je drugoplasirani rebus tako visoko plasiran? To je umetaljka, a to mu, po meni, prilično umanjuje vrednost. A ne vidim da su ovi ostali toliko slabiji da i pored činjenice što je drugoplasirani umetaljka treba da ostanu ispod njega. Voleo bih da čujem komentare kolega.
Milane, ne mislim da je ijedan od ovih 11 rebusa slabiji ili jači od drugog. Svi su odlični, a tabela predstavlja rezultat ukusa žirija. Nekom se sviđa jedno, drugom drugo i to je normalno.
Ono što sam kod sebe primetila, je da "sastavljač rebusa" i "rešavač" u meni, počinju da se svađaju. Na primer, baš kod ovog rebusa umetaljke - Nisam ga stavila među deset jer je "sastavljač" prihvatio (po meni glupa) pravila da ovakav rebus manje vredi. Sa druge strane, sećam se koliko mi se svideo kada sam ga za vreme takmičenja uspela rešiti i zato mi je baš drago što je tako visoko plasiran.
Već i pre objave rezultata sam odlučila, da se više neću obazirati na to šta se po pravilima smatra dobrim i vrednim, već ću birati rebuse na osnovu toga koliko su mi se kao rešavaču svideli.
Opšti utisak o rebusu je, po meni, mnogo važniji od toga da li je rebus čist ili je umetaljka, ispuštaljka i sl. meni se lično od mojih rebusa najviše svideo ''Popuni šupu Nikola'', jer je crtež fenomenalan i najviše utiče na komplet utisak o rebusu. S druge strane, svi mi imamo drugačije viđenje toga šta je u rebusima lepo, a šta nije, pa je rezultat takav kakav je, jer su tako procenile sudije koje su odlični poznavaoici rebusa, ali se i njihovi kriterijumi razlikuju. Da sam zamolio drugu četvoricu da glasaju, redosled bi bio potpuno drugačiji, a možda bi bio i sličan.
U toku finalnog glasanja, Milan mi je poslao poruku na mejl da je moj rebus sa kravama neispravan zbog reči POKRA, jer je pravilan oblik POKRADE. S njim se složio i Zoran Radisavljević, ali ja i dalje mislim da iako nije književan, postoji takav oblik u narodu. Kako god bilo, primedba je mogla ići mnogo ranije pa bih preimenovao rebus u rebus umetaljka i rešenje bi glasilo: POKRAO VAMA SUSED MORKE.
Svetlana, hvala na odgovoru! Lepo si to napisala. Ali kad ocenjujemo rebuse, mislim da ih ocenjujemo pre svega kao sastave, a mnogo manje kao zagonetke. Inače bi trebalo da se složimo i šta cenimo kod zagonetke - da li da je laka ili da je teška. Neko može da ceni kad je rebus lak - pa da kaže da mu se sviđa što je rešiv - a neko može da ceni kad je težak - pa da kaže da je izazovan, zanimljiv za rešavanje.
Rebus koji je odličan kao sastav može biti sasvim lak i nezanimljiv - takoreći trivijalan - za rešavanje. Sa druge strane, lako je zamisliti rebus koji je vrlo zanimljiv i prijatan za rešavanje, a da je, recimo, mešan, tj. da je mešavina situacije i nabrajanja; a za mešane rebuse sam se sa nekim kolegama složio da ne bi trebalo da imaju praktično nikakvu šansu na takmičenju, mada ih ne treba diskvalifikovati.
Mislim da se slažemo da dopisano slovo predstavlja bitnu manu rebusa; a umetanje slova je valjda još veća mana.
Naravno da volim i mnoge rebuse koje ne bih visoko rangirao kad bih ocenjivao. Jednostavno, pri ocenjivanju, bar tako mislim, treba da postoje dosta strogi - pa možda bi se moglo reći, i surovi - kriterijumi. Zato sam postavio gornje pitanje.
Sad vidim i Banetov komentar. I ja visoko ocenjujem rebus "Popuni šupu Nikola", tim više što je bar donekle tematski - puni se i u frazi i u rešenju.
Pa jeste; to je večita, a verovatno i prilično izanđala, istina da imamo različite kriterijume, da "de gustibus non disputandum" (o ukusima ne (treba) raspravljati), ali oko nekih stvari bismo mogli da se složimo. Pretpostavljam da znamo šta znači, npr., dopisano slovo u rebusu.
Ponavljam: ne bih se toliko čudio da ostali rebusi nisu toliko dobri.
A što se tiče primedbe o nepravilnom aoristu "pokra": nju sam poslao Banetu još pre nego što je on rebuse poslao sudijama.
Nisam mislila na težinu rebusa, već uopšteno, zbog čega će mi se kao rešavaču svideti: da li zbog interesantne postavke, neuobičajenih reči, lepe slike ili bilo čega drugog što će mi privući pažnju. Pre sam tako i birala, ali sam nekako u zadnje vreme više počela da gledam neke druge stvari, a to mi se baš i ne dopada. Na kraju krajeva, rebusi se i prave da budu rešavani, pa je isto toliko važno i šta rešavač misli o rebusu.
Što se tiče tačno definisanih i surovih kriterijuma, ja sam definitivno protiv toga. Ako se precizno definiše šta je dobro, a šta ne, većina će svesno ili nesvesno početi da izbegava ono što se smatra manje vrednim, a trudiće se da pravi ono što "prolazi". Na taj način će sve početi da "liči" i izgubiće se šarenilo i različitost radova i stilova, a to je po mom mišljenju najvažnije što treba da postoji i da se sačuva u enigmatici.
Težinu sam naveo samo kao primer jednog od mogućih kriterijuma sa stanovišta rešavača. Možda odličan rebus može biti takav da rešavaču u njemu ništa neće privući pažnju – npr., rešiće ga na prvi pogled, sve poznate reči – ali da je kao sastav vrlo lep i skladan. Namerno sam malo preterao. Možda može da se postavi pitanje da li je interesantna postavka rešavački kriterijum; možda je taj kriterijum previše uopšten i neodređen.
Naravno da i ja volim šarenilo, ali zna se, bar u grubim crtama, kako se sastavljaju rebusi za takmičenje i šta se ceni na takmičenjima. Jasno je da to šarenilo slabo prolazi na takmičenjima. Tu nema šta da se prigovara. Zato je lepo što imamo i rebuse koji su „van konkurencije“.
Kad govorimo o ukusima, bez obzira na svu širinu i slobodu koja se tradicionalno povezuje s tim pojmom, trebalo bi da pripazimo da ne počnemo da tretiramo neke sasvim objektivne prednosti ili nedostatke rebusa kao stvar ukusa.
Potpuno se slažem sa Milanom praktično u svemu što je rekao, i samo bih dodao da, pošto je ovo takmičenje u sastavljanju rebusa, mislim da ipak treba razmišljati o rebusima prvenstveno kao o sastavima. To ne znači da je utisak prema rešavaču nebitan. Naprotiv, neki sastavljački kriterijumi su direktno usmereni na utisak prema rešavaču. Na primer, nije svejedno da li je rebus efektno ilustrovan ili ne, a poseban utisak ostavljaju i rebusi koji deluju na rešavača i na neki drugi način - zasmejavaju ga, provociraju i slično. Ali ako neko (dozvolite mi da iskarikiram) voli kruške pa se oduševi kad vidi krušku u postavci rebusa i zato glasa za njega - nisam siguran da bi trebalo da pozdravimo taj njegov kriterijum kao validan. Bez obzira na naše ukuse, postoje elementi rebusa koje sastavljači (a i urednici i organizatori takmičenja i glasači) treba da imaju u vidu. Prema mom dosadašnjem iskustvu, i postavka i rešenje rebusa su tim prihvatljiviji što su verovatniji u uobičajenoj upotrebi jezika, odnosno "danas je lep dan" po svačijem bi osećaju moralo da bude prihvatljivije rešenje od "Boda tak liže" - bez obzira da li nam je jasno zašto nam se ovo drugo ne sviđa.
Lično se nikako ne slažem sa konstatacijom da nijedan od ovih rebusa nije slabiji ili jači od drugog - recimo, nekoliko Čedomirovih rebusa predstavlja odlično gradivo za manje iskusne sastavljače - i postavke i rešenja su krajnje konzistentni i skladni, koriste poneku reč koju dosad nismo viđali, ono "Mmmmm, baš je ukusna" verovatno i nije bilo potrebno. Pobednički rebus smatram solidnim, uglavnom zbog skladnosti postavke i potpune skladnosti rešenja (u pogledu i forme i sadržaja), a imamo i dve reči (muzej, zejtin), koje mi deluju kao nova, a ne već viđena ideja. Drugoplasirani rebus po meni ima još dosta sitnih mana (na stranu to što je umetaljka, što mislim da bi trebalo da bude naznačeno, kao i vrste svih rebusa koji nisu čisti - jer poneke vrste lako je ne primetiti u glasanju). Prvo, ima krnji prezent i vokativ (doduše, vokativ ne "visi", ali jeste iznuđen). Zatim, u ilustraciji imamo tekst (koji se mogao izbeći jednostavnom ilustracijom u stripu). Mislim da ne bi trebalo prepričavati deo postavke koji je vidljiv sa slike (a najbolje je ne prepričavati ništa). Zanimljivo, ali imao sam mali problem sa rebusom "Popuni šupu Nikola", i to upravo sa estetski zaista sjajnom ilustracijom. Naime, kako vidimo da taj pop puni kola? Mogao bi isto tako i da ih prazni. Strelica malo narušava estetiku, ali ovde je sa stanovišta jasnoće trebalo da dođe.
Sad malo i na moj račun, pošto sam u ovom postu uglavnom kritikovao tuđe radove (uzgred, ni ja nisam primetio onu grešku sa "pokra"). Ja takođe objavljujem rebuse sa dodatim i oduzetim slovima, vokativima, tekstom i sličnim, ali mislim da je važno da sastavljač, kad sastavi takav rad, prepozna nedostatak kao takav i pokuša da ga prevaziđe. Ako ne uspe, ne znači da ne treba da objavi i takav rad, ali treba biti svestan da su sve te nečiste vrste zapravo neuspeli pokušaji čistog rebusa (ne verujem da je iko ikada poželeo da napravi rebus umetaljku).
Na kraju, ovo što nekome deluje kao skup "glupih pravila" koja samo kvare šarenilo zapravo je naš pokušaj da sistematizujemo zbog čega nam neki rebusi škripe a neki ne - a škripe svima nama (nekome manje, nekome više). Ako vam je jasno zašto škripe, verovatno ćete praviti bolje rebuse.
Milane, hvala na ovom lepom tekstu! U svemu se slažem sa njim, ali nisam smeo :-) da prvi kažem te stvari. I meni prilično smeta vokativ u drugoplasiranom rebusu. Ali izgleda da si malo pogrešio: „dogovorili“ smo se da „krnji prezent“ ne postoji. Mada, naravno da i on – kako god se zvao – bitno umanjuje kvalitet tog rebusa. Utoliko je veće moje čuđenje kojim sam započeo ovu diskusiju.
Radi plastičnije ilustracije, dodajem još to da je među najbolje plasiranim rebusima na svakom dobrom takmičenju, pa tako i među rebusima koji ovde ulaze u uži izbor, teško naći „šarenilo“ o kom Svetlana govori, i to nikom ne smeta, naprotiv. Stroga pravila ostavljaju – ili, bolje reći, obezbeđuju – prostor za šarenilo izvedbi i ideja koje sve ostaju u okviru visokog kvaliteta radova.
Постави коментар