Na slici nije česnica (hljeb koji se mijesi za Božić) već baklava koja se negdje zove i rednica. Zato je ispravno rješenje koje je dao emce kao i primjedba. Ratko P. Radić
Mislim da ovaj rebus ne zaslužuje ovoliko komentara. Neispravan je (mentalan umesto mentalni), a i ostali pojmovi su "bezveze" (naravno, piše se "bez veze", ali autor ovog rebusa stalno koristi ono prvo): "por" je pomenut u nekakvoj "Botaničkoj terminologiji" 1934. godine i to kao "pokrajinska reč" za praziluk ili poriluk; "česnicu" sa slike pravi 5% pravoslavaca (samo u Vojvodini i to zavisi odakle su se tamo doselili) - za 95% pravoslavaca česnica je UKRAŠEN HLEB. Pokušao sam da nađem nešto slično - REDNICA je dobro poslužila. Ali, i za rednicu zna manje od 5% ljudi! Dakle, ne samo da je rebus neispravan već je i prepun pojmova koje retko ko koristi, a još manje njih zna šta oni stvarno znače. Ako je i od Zorana - mnogo je. Da ovde ne dođe do sukoba manje ortodoksnih i ortodoksno ortodoksnih (oko ČESNICE) kao pre nekoliko dana zbog neprimerenog prikazivanja vrhovnog poglavara katoličke crkve, bolje bi bilo da komentarišemo neke druge rebuse - bar ih na ovom blogu ima boljih koliko hoćete. I krajnje je vreme da se malo oslobodite straha od Zorana, jer je i on čovek kao i svi mi - sklon greškama. Slobodno mu ponekad kažite da mu nešto NE VALJA, neće vas ujesti.
I bez gledanja u knjige znam da je ČESNICA okrugao ili okrugli hleb koji se mesi za Božić i to radi većina pravoslavaca, a na slici je očigledno BAKLAVA koja se negde, kako već neko napisa, zove REDNICA. U ispravnost rada ne bih zadirao, jer su ponekad u pitanju i pesničke, odnosno enigmatske slobode. Lozničanin
Ne oseća niko strah da komentariše moje radove, nego retko kad ima šta da se kritikuje, pošto držim visoke standarde.
Naravno, kad god po vašem mišljenju nešto ne valja, slobodno komentarišite. Po mogućnosti, ako već kritikujete s takvim neobičnim žarom kao kolega Miroslav (čije izvrsne radove veoma cenim), kupite i moje knjige iz serijala "Put ka vrhu", u kojima će biti na stotine briljantnih zagonetaka. Možda će to isprati ukus koji ste osetili u nekom manje uspešnom radu!
Što se tiče pomenutih nedostataka, proisteklih iz pokušaja da se u rebus uklopi što više biljaka, moje mišljenje je sledeće:
MENTALAN - Oblici prideva sa završetkom na -an zabeleženi su u rečnicima i koriste se u govoru (na primer, sasvim je normalno reći da je nešto više mentalan nego fizički napor). Kad pridev stoji kao atribut uz imenicu, onda se obično preporučuju oblici sa -ni, međutim, pojedini oblici sa -an su češće u upotrebi (uredan nalaz, snažan zemljotres, slobodan udarac, pasivan otpor, normalan nivo šećera u krvi, itd). Sve zavisi od slučaja do slučaja - recimo, "mobilan telefon" je očigledno potpuno neprihvatljivo, dok "mentalan napor" nije striktno zabranjeno, ali se češće kaže "mentalni napor".
POR - Regionalni oblik za poriluk. Ne vidim zašto ta reč ne bi mogla da se stavi u rebus, kad se recimo umesto "avan" koristi "stupa" i tome slično. Pogotovo ima opravdanja da se takva reč upotrebi u sklopu tematskog rebusa.
ČESNICA - Slika je preuzeta sa jednog internet recepta za pomenutu vojvođansku česnicu, slatki kolač koji podseća na baklavu (s tom razlikom da je česnica suva). Kakva god da je, zove se česnica i u nju se stavlja dukat ili metalni novčić. Takođe bih primetio da ništa u Vojvodini, pa ni ta česnica, ne predstavlja samo 5% Srbije (mada bi neki političari kreteni veoma voleli da naša pokrajina dobija toliko novca iz republičkog budžeta - trenutno nam sleduje 7%, a ni to se ne isplaćuje u punom iznosu). U receptu za rednicu (koja, za razliku od pora, nije zabeležena u rečniku Matice srpske) pročitao sam da je njen sastojak kajmak. Koliko mogu da primetim na internet slikama, rednice su jasno žute boje i najveća sličnost sa vojvođanskom česnicom je u tome što se seče u kvadratne oblike!
U neku konačnu ocenu o kvalitetu rebusa treba imati u vidu da je u pitanju tematski rebus, pa na osnovu toga posmatrati koliko su veliki pomenuti nedostaci (pri čemu data slika česnice nije nikakav nedostatak).
P.S. Da li se nešto piše "bezveze" ili "bez veze", nebitno je za ovu priču, no čisto da kažem da je Miroslav u pravu što se tiče trenutne književne norme. Ja ipak radije koristim spojeni oblik, onako kako se čuje u izgovoru. Moja procena je da će lingvisti u budućnosti konstatovati da sintagma "bez veze" treba da se piše spojeno, pošto se u svakodnevnoj upotrebi ponaša potpuno isto kao pridev "bezvezno".
Zorane, kad kažeš "oblici prideva na -an" i "oblici sa -ni" u stvari govoriš o neodređenom i određenom vidu prideva (što otprilike odgovara upotrebi određenog i neodređenog člana u nekim drugim nama relativno bliskim jezicima), npr.
(jedan) visok čovek [A tall man] (taj) visoki čovek [THE tall man]
Što se tiče forme, razlika nije samo u obliku sufiksa (ta razlika se oseća samo u ponekim padežima i to samo u muškom rodu), već često i u akcentu (jedna vëlika jabuka/ova vèlika jabuka).
Što se tiče upotrebe, osim kao marker određenosti, određeni vid se koristi i u okviru stalnih izraza:
kìsela voda - ne znači "bilo kakva voda koja je kïselog ukusa" nego nešto sasvim drugo tj. ta sintagma ima novo značenje u odnosu na združeno značenje elemenata koji je čine), kao i bêla kuga, stari svat, zèlena karta...
Kao što si primetio, i tu ima izuzetaka (slobodan udarac), ali neki primeri koje si naveo nisu OK. Ne možeš samo reći: "češće su u upotrebi oblici na -an", jer je uglavnom jasno kad se koristi koji. Recimo:
(1) "snažan zemljotres": to je upravo - zemljotres koji je snažan", ništa više od toga, i kaže se "Kinu je pogodio snažan zemljotres" - zato što ju je pogodio JEDAN snažan zemljotres, a ne SNAŽNI ZEMLJOTRES, kao da na svetu postoji jedan jedini snažni zemljotres, pa ju je sad baš on pogodio. (I na engleskom bi rekao "...was hit by A strong earthquake", a i na drugim jezicima koji koriste članove kao marker određenosti.)
(2) "normalan nivo šećera u krvi": koristi se neodređeni vid ne zato što je "češći", nego zato što su svi nivoi od otprilike 4-7 normalni, i kad kažem "5,6 je normalan nivo šećera u krvi", to kažem zato što je to JEDAN OD mogućih normalnih nivoa šećera u krvi, ne postoji samo jedan jedini normalNI nivo. (Na jezicima koji koriste članove kao marker određenosti tu bi opet upotrebio neodređeni član. Ne kažem da sve analogije treba gledati sa drugim jezicima, pogotovo ne sa engleskim, ali je koncept određenosti upravo stvar koja se na slične načine manifestuje u srodnim jezicima.)
I naravno, situacija je, kao što kažeš, u praksi daleko od idealne, i ljudi sve manje paze na to kako pišu i pričaju - određenost kao koncept je praktično na putu izumiranja u srpskom (ovo nije samo moja konstatacija). Jedino strogo pravilo koje još uvek važi jeste da je zabranjena upotreba određenog vida u kontekstima kao što su "taj čovek je visoki" (dakle, u predikatskoj službi). Sve ostalo se može sresti, i pitanje više nije "šta je pravilno", već "šta je bliže očekivanju u datom kontekstu". Rešenja rebusa su po pravilu van bilo kakvog konteksta, i konkretno, "MENTALAN NAPOR UČESNICE" bismo možda upotrebili ređe, ali bismo i njega upotrebili u nekim kontekstima - tako da mislim da je to OK (a bilo bi bolje da je ono drugo, kao što je uvek bolje ono rešenje koje zvuči običnije).
Smorio sam, ali se nadam i da je neko nešto naučio :)
Što se ostalih zamerki tiče, nisam imao nikakvih problema da prepoznam česnicu (pogotovo što sam vezu česnica/učesnica već viđao), a REDNICU nikad ne bih uzeo u obzir - ne samo što je nema u RSANU (što bih očekivao ako govorimo o nazivu kolača), već i što pretpostavljam da se zove REDNICA zato što se seče u redove. U tom slučaju rednica i urednica imaju očite zajedničke elemente (i koren i sufiks!).
Sa prognozom oko uvođenja spojenog pisanja "bezveze" se slažem. Najbezbednije rešenje je - ne pisati je uopšte!
U pravu si, Milane, nisam naveo sve odgovarajuće primere (pošto ne poznajem dovoljno dobro ovu materiju) no suština ostaje ista, da u našem jeziku nije zabranjen oblik koji sam upotrebio za rešenje rebusa.
Moram da kažem da me je ovaj "slobodan udarac" prilično "uzdrmao", nisam primećivao taj izuzetak dok ga nisi pomenuo. Eto šta se dešava kad nam terminologiju uvode ljudi koji su stručni za nešto sasvim drugo.
15 коментара:
MENTALAN NAPOR UČESNICA
Mislim da je rešenje:
Mentalan napor urednice (menta, lan, na poru rednica).
Pogreših kod upisivanja rešenja, treba: menta, lan, na poru rednice.
Ne želim da kritikujem ničiji rad, ali je pravilnije: menralni napor.
I po meni je pravo rješenje: MENTALAN NAPOR UČESNICE
Na slici nije česnica (hljeb koji se mijesi za Božić) već baklava koja se negdje zove i rednica.
Zato je ispravno rješenje koje je dao emce kao i primjedba.
Ratko P. Radić
Ispravno rješenje je samo ono koje je autor zamislio, pa makar neki pojam bio i pogrešno predstavljen.
Mislim da ovaj rebus ne zaslužuje ovoliko komentara. Neispravan je (mentalan umesto mentalni), a i ostali pojmovi su "bezveze" (naravno, piše se "bez veze", ali autor ovog rebusa stalno koristi ono prvo): "por" je pomenut u nekakvoj "Botaničkoj terminologiji" 1934. godine i to kao "pokrajinska reč" za praziluk ili poriluk; "česnicu" sa slike pravi 5% pravoslavaca (samo u Vojvodini i to zavisi odakle su se tamo doselili) - za 95% pravoslavaca česnica je UKRAŠEN HLEB. Pokušao sam da nađem nešto slično - REDNICA je dobro poslužila. Ali, i za rednicu zna manje od 5% ljudi!
Dakle, ne samo da je rebus neispravan već je i prepun pojmova koje retko ko koristi, a još manje njih zna šta oni stvarno znače. Ako je i od Zorana - mnogo je.
Da ovde ne dođe do sukoba manje ortodoksnih i ortodoksno ortodoksnih (oko ČESNICE) kao pre nekoliko dana zbog neprimerenog prikazivanja vrhovnog poglavara katoličke crkve, bolje bi bilo da komentarišemo neke druge rebuse - bar ih na ovom blogu ima boljih koliko hoćete.
I krajnje je vreme da se malo oslobodite straha od Zorana, jer je i on čovek kao i svi mi - sklon greškama. Slobodno mu ponekad kažite da mu nešto NE VALJA, neće vas ujesti.
I bez gledanja u knjige znam da je ČESNICA okrugao ili okrugli hleb koji se mesi za Božić i to radi većina pravoslavaca, a na slici je očigledno BAKLAVA koja se negde, kako već neko napisa, zove REDNICA. U ispravnost rada ne bih zadirao, jer su ponekad u pitanju i pesničke, odnosno enigmatske slobode.
Lozničanin
Ne oseća niko strah da komentariše moje radove, nego retko kad ima šta da se kritikuje, pošto držim visoke standarde.
Naravno, kad god po vašem mišljenju nešto ne valja, slobodno komentarišite. Po mogućnosti, ako već kritikujete s takvim neobičnim žarom kao kolega Miroslav (čije izvrsne radove veoma cenim), kupite i moje knjige iz serijala "Put ka vrhu", u kojima će biti na stotine briljantnih zagonetaka. Možda će to isprati ukus koji ste osetili u nekom manje uspešnom radu!
Što se tiče pomenutih nedostataka, proisteklih iz pokušaja da se u rebus uklopi što više biljaka, moje mišljenje je sledeće:
MENTALAN - Oblici prideva sa završetkom na -an zabeleženi su u rečnicima i koriste se u govoru (na primer, sasvim je normalno reći da je nešto više mentalan nego fizički napor). Kad pridev stoji kao atribut uz imenicu, onda se obično preporučuju oblici sa -ni, međutim, pojedini oblici sa -an su češće u upotrebi (uredan nalaz, snažan zemljotres, slobodan udarac, pasivan otpor, normalan nivo šećera u krvi, itd). Sve zavisi od slučaja do slučaja - recimo, "mobilan telefon" je očigledno potpuno neprihvatljivo, dok "mentalan napor" nije striktno zabranjeno, ali se češće kaže "mentalni napor".
POR - Regionalni oblik za poriluk. Ne vidim zašto ta reč ne bi mogla da se stavi u rebus, kad se recimo umesto "avan" koristi "stupa" i tome slično. Pogotovo ima opravdanja da se takva reč upotrebi u sklopu tematskog rebusa.
ČESNICA - Slika je preuzeta sa jednog internet recepta za pomenutu vojvođansku česnicu, slatki kolač koji podseća na baklavu (s tom razlikom da je česnica suva). Kakva god da je, zove se česnica i u nju se stavlja dukat ili metalni novčić. Takođe bih primetio da ništa u Vojvodini, pa ni ta česnica, ne predstavlja samo 5% Srbije (mada bi neki političari kreteni veoma voleli da naša pokrajina dobija toliko novca iz republičkog budžeta - trenutno nam sleduje 7%, a ni to se ne isplaćuje u punom iznosu). U receptu za rednicu (koja, za razliku od pora, nije zabeležena u rečniku Matice srpske) pročitao sam da je njen sastojak kajmak. Koliko mogu da primetim na internet slikama, rednice su jasno žute boje i najveća sličnost sa vojvođanskom česnicom je u tome što se seče u kvadratne oblike!
U neku konačnu ocenu o kvalitetu rebusa treba imati u vidu da je u pitanju tematski rebus, pa na osnovu toga posmatrati koliko su veliki pomenuti nedostaci (pri čemu data slika česnice nije nikakav nedostatak).
P.S. Da li se nešto piše "bezveze" ili "bez veze", nebitno je za ovu priču, no čisto da kažem da je Miroslav u pravu što se tiče trenutne književne norme. Ja ipak radije koristim spojeni oblik, onako kako se čuje u izgovoru. Moja procena je da će lingvisti u budućnosti konstatovati da sintagma "bez veze" treba da se piše spojeno, pošto se u svakodnevnoj upotrebi ponaša potpuno isto kao pridev "bezvezno".
Da i ja dam par komentara.
Zorane, kad kažeš "oblici prideva na -an" i "oblici sa -ni" u stvari govoriš o neodređenom i određenom vidu prideva (što otprilike odgovara upotrebi određenog i neodređenog člana u nekim drugim nama relativno bliskim jezicima), npr.
(jedan) visok čovek [A tall man]
(taj) visoki čovek [THE tall man]
Što se tiče forme, razlika nije samo u obliku sufiksa (ta razlika se oseća samo u ponekim padežima i to samo u muškom rodu), već često i u akcentu (jedna vëlika jabuka/ova vèlika jabuka).
Što se tiče upotrebe, osim kao marker određenosti, određeni vid se koristi i u okviru stalnih izraza:
kìsela voda - ne znači "bilo kakva voda koja je kïselog ukusa" nego nešto sasvim drugo tj. ta sintagma ima novo značenje u odnosu na združeno značenje elemenata koji je čine), kao i bêla kuga, stari svat, zèlena karta...
Kao što si primetio, i tu ima izuzetaka (slobodan udarac), ali neki primeri koje si naveo nisu OK. Ne možeš samo reći: "češće su u upotrebi oblici na -an", jer je uglavnom jasno kad se koristi koji. Recimo:
(1) "snažan zemljotres": to je upravo - zemljotres koji je snažan", ništa više od toga, i kaže se "Kinu je pogodio snažan zemljotres" - zato što ju je pogodio JEDAN snažan zemljotres, a ne SNAŽNI ZEMLJOTRES, kao da na svetu postoji jedan jedini snažni zemljotres, pa ju je sad baš on pogodio. (I na engleskom bi rekao "...was hit by A strong earthquake", a i na drugim jezicima koji koriste članove kao marker određenosti.)
(2) "normalan nivo šećera u krvi": koristi se neodređeni vid ne zato što je "češći", nego zato što su svi nivoi od otprilike 4-7 normalni, i kad kažem "5,6 je normalan nivo šećera u krvi", to kažem zato što je to JEDAN OD mogućih normalnih nivoa šećera u krvi, ne postoji samo jedan jedini normalNI nivo. (Na jezicima koji koriste članove kao marker određenosti tu bi opet upotrebio neodređeni član. Ne kažem da sve analogije treba gledati sa drugim jezicima, pogotovo ne sa engleskim, ali je koncept određenosti upravo stvar koja se na slične načine manifestuje u srodnim jezicima.)
I naravno, situacija je, kao što kažeš, u praksi daleko od idealne, i ljudi sve manje paze na to kako pišu i pričaju - određenost kao koncept je praktično na putu izumiranja u srpskom (ovo nije samo moja konstatacija). Jedino strogo pravilo koje još uvek važi jeste da je zabranjena upotreba određenog vida u kontekstima kao što su "taj čovek je visoki" (dakle, u predikatskoj službi). Sve ostalo se može sresti, i pitanje više nije "šta je pravilno", već "šta je bliže očekivanju u datom kontekstu". Rešenja rebusa su po pravilu van bilo kakvog konteksta, i konkretno, "MENTALAN NAPOR UČESNICE" bismo možda upotrebili ređe, ali bismo i njega upotrebili u nekim kontekstima - tako da mislim da je to OK (a bilo bi bolje da je ono drugo, kao što je uvek bolje ono rešenje koje zvuči običnije).
Smorio sam, ali se nadam i da je neko nešto naučio :)
Što se ostalih zamerki tiče, nisam imao nikakvih problema da prepoznam česnicu (pogotovo što sam vezu česnica/učesnica već viđao), a REDNICU nikad ne bih uzeo u obzir - ne samo što je nema u RSANU (što bih očekivao ako govorimo o nazivu kolača), već i što pretpostavljam da se zove REDNICA zato što se seče u redove. U tom slučaju rednica i urednica imaju očite zajedničke elemente (i koren i sufiks!).
Sa prognozom oko uvođenja spojenog pisanja "bezveze" se slažem. Najbezbednije rešenje je - ne pisati je uopšte!
Ja volim ovakve Milanove tekstove, uvek po nešto novo naučim ili makar jasnije sagledam određenu problematiku.
Inače, u Leskovcu postoji hipermarket pod nazivom ZLATAN TRAG.
Kako li Milan tek poznaje tehniku?! :-)
U pravu si, Milane, nisam naveo sve odgovarajuće primere (pošto ne poznajem dovoljno dobro ovu materiju) no suština ostaje ista, da u našem jeziku nije zabranjen oblik koji sam upotrebio za rešenje rebusa.
Hvala na iscrpnoj analizi!
Moram da kažem da me je ovaj "slobodan udarac" prilično "uzdrmao", nisam primećivao taj izuzetak dok ga nisi pomenuo. Eto šta se dešava kad nam terminologiju uvode ljudi koji su stručni za nešto sasvim drugo.
Постави коментар