IN MEMORIAM

ПРЕМИНУО ТОМИСЛАВ ПОПОВИЋ

У Београду је, после дуже болести, 09. новембра ове године преминуо у 81. години, ТОМИСЛАВ (Мијајла) ПОПОВИЋ, истакнути енигмата, састављач укрштеница и анаграма, дипломирани економиста и шахиста. Сахрањен је 11. новембра у породичној гробници на Градском гробљу у Прокупљу у присуству најближе родбине и пријатеља.

Тома ПОПОВИЋ је рођен 20. октобра 1943. године у месту Вукојевац код Куршумлијске Бање. После основне и средње школе, које је похађао у Прокупљу, завршио је Вишу саобраћајну железничку школу у Београду и Економски факултет у Нишу. У Лексикону српских енигмата (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован ВУКОВИЋ, ЕСС и Алма, Београд, 2007) на страни 298 представљен је Томислав ПОПОВИЋ са сликом, где између осталог пише: „Обављао је разне послове на железници у Прокупљу и Нишу, као и више послова комерцијалне природе, укључујући и руководеће, у индустрији азбестских  производа „ФИАЗ“ у Прокупљу. Бавио се и економском теоријом, област привредног развоја, а волео је и музику и књижевност“.

„Прве укрштене речи објавио је у „Топличким новинама“ 1978. године. Састављао је искључиво укрштене речи и скандинавке (касније и анаграме, примедба В. Ш.). Објавио је више од 500 радова. Саставе је публиковао у „Еуреци“ из Горњег Милановца, „Новости енигми“ из Београда, „Топлич-ким новинама“ (Прокупље) и „Народним новинама“ (Ниш), као и у београд ском часопису за старе „Златно доба“ (касније и у „Политикиним“ издањи-ма „Енигматика“ и „Разбибрига“ – прим. В.Ш).

Члан Удружења енигмата „Вук Караџић“ из Београда био је од 1997. до 1999. године а од 2007. до 2023. био је члан ЕК „Нова загонетка“ а био је и члан ЕК „Ниш“. Учествовао је на седам Сусрета енигмата Србије (8. СЕС – Сомбор 2008; 9. СЕС – Вршац 2009: 10. СЕС – Крагујевац 2010, 11. СЕС – По-жаревац 2011; 12. СЕС – Кикинда 2012; 13. СЕС – Врање 2013 и 14. СЕС – Бор 2014.) и на више скупштина ЕСС, ЕК „Нова загонетка“ и УЕ „Вук Караџић“ као и на сусретима енигмата на Сајму књига.

Томислав ПОПОВИЋ је оставио траг и тако што је заступљен у више ениг-матских  часописа и књига. Сарађивао је у „Веснику“ ЕК „Нове загонетке“ и „Гласнику“ ЕСС где је објавио текстове везане за енигматику и астрономију (наведено у БИБЛИОГРАФИЈИ СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ Марјана РАДАКОВИ-ЋА, ЕСС и Алма, Београд, 2012). У „Гласнику“ број 18 (јули 2008) је објављен АДРЕСАР ЕНИГМАТСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ ЗА 2008. ГОДИНУ где се Томислав ПОПОВИЋ наводи са адресама у Београду и Прокупљу и да је члан ЕК НЗ. У АЛМАНАХУ СУСРЕТА ЕНИГМАТА СРБИЈЕ 1- 17 (1998 – 2017), приређивача Крсте ИВАНОВА (ЕСС, ЕК „Бор“, Бор 2017) наводи се да је Тома ПОПОВИЋ био на 7 СЕС-ова и да је на 11. СЕС-у Пожаревцу  2011. године са екипом ЕК „Нова загонетка“ освојио 3. место на Првенству Србије у састављању анаграма, и да је на 14. СЕС-у у Бору 2014. године освојио 3. место на Првенству Србије у састављању анаграма и 1. место екипно као члан ЕК „Нова загонетка“ на Првенству Србије у решавању загонетака.

У књизи „УКРШТАЊЕ РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ и Миодраг ТОШИЋ, ЕК НЗ и Алма, Београд, 2014) спомиње се као аутор 2 скандинавке у збирци „МАМУТСКА СКАНДИНАВКА“ (Славко БОВАН и сарадници, Кикинда 2012) и као квалитетни састављач укрштених речи у попису енигмата који су се бавили овом енигматском дисциплином.

У књизи „ПРИЧА О АНАГРАМУ“ (Динко КНЕЖЕВИЋ, Алма, Београд, 2021) помиње се Томислав ПОПОВИЋ као изузетан састављач анаграма. У првих 500 бројева „ЕНИГМАТИКЕ“ (издање Хупера и Политике) објавио је чак 182 анаграма. Доноси се један његов анаграм : СЛАВИШ И КУП У АФРИЦИ И ШУТ МОНДОБАСКЕТА! (РЕШЕЊЕ: СВЕТСКИ ШАМПИОНАТИ У ФУДБАЛУ И КОШАРЦИ) са којим је победио у једном циклусу МЕМОРИЈАЛА ВЕСЕЛИНА ПАТРНОГИЋА.

У монографији „ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ БЕОГРАД (1986 – 2021)“ (УЕ „Вук Караџић“ и ЕСС, Београд, 2023) аутора Ратка Б. СТОЈКОВИЋА у списку чланова овог Удружења Томислав ПОПОВИЋ се налази на 211. месту (по азбучном списку) од 289 чланова, где пише да је из Прокупља и да је члан од 1997 – 1999. године.

Монографија „ЕНИГМА – 70 ГОДИНА“ (Јован ВУКОВИЋ, Крста ИВАНОВ, Марјан РАДАКОВИЋ; ЕСС, ЕК „Нова загонетка“ и ЕК „Бор“; 2023) је посвети-ла значајно место истакнутим сарадницима, тако да је Томислав ПОПОВИЋ заступљен у списку сарадника са сликом на 81. и 83. страни, као и на стра-нама посвећеним јубилејима овог часописа. На прослави поводом 70 годи-на „Новости Енигме“ добио је јубиларно признање!

Делатност и стваралаштво Томислава ПОПОВИЋА у енигматици је врхунско тако да је остварио велики број изузетних укрштеница и анаграма, за шта је више пута награђиван. Поред тога био је изузетан шахиста, носилац титуле мајсторског кандидата из времена када је наступао за Шаховски клуб „Топличанин“ из Прокупља. Учествовао је и на седам шаховских турнира енигмата на Сусретима енигмата Србије и освојио једно прво место (у Вршцу на 9. СЕС-у 2009) и 6 других места (од 2008. до 2014).  По пензионисању и доласку у Београд био је члан пензионерских екипа при Геронтолошком центру у Београду.

Иза Томе су остала два сина : Иван и Мирко и два унука Алекса и Богдан које је он неизмерно волео. Мирко са сином Богданом живи у Холандији где је Тома често боравио, док Иван и Алекса живе у Београду. Млађи син Мирко је послао текст о признањима и медаљама свог оца чиме је допри-нео да се употпуни ин мемориам. На крају тог текста Мирко је написао:                      „Имам још једну малу опаску, мало је личне природе, али говори доста о                                 његовом карактеру а ја бих рекао и природном таленту за анаграме.    Наиме, зимус, док је био болестан, реновирао сам стан у Нушићевој улици бр. 17. И он није могао никако да ми помогне, јер је био и болестан а и стар, пензионер једноставно. Предложио сам му да ми помогне тако што ће направити анаграм на тему : НУШИЋЕВА СЕДАМНАЕСТ… Његово решење је било: А НАМЕСТИЋЕШ СВЕ У ДАН!!!“

Опраштајући се од Томислава ПОПОВИЋА, дугогодишњег сарадника „Новости Енигме“, „Политика Енигматике“ и „Политика Разбибриге“ као и члана Енигматског савеза Србије преко ЕК „Нова загонетка“, констатујемо да смо изгубили вредног и одличног енигмату. Нека му је вечна слава и хвала.

В. Шарић