Ranije je (negde) bilo reči o tome da ako su strana prezimena sa tim predlozima "de", "fon", "van" itd. - koji se pišu s malim slovom ako se ispred navodi i ime - onda se u transkripciji predlog mora zadržati i kad se piše samo prezime. Znači da, npr., ne može (Robert de) Niro nego mora "De Niro", ne može (Vinsent van) Gog nego mora "Van Gog" itd.
Ali u slučaju Gija de Mopasana je bilo peripetija oko "de" u prezimenu, pa se može pisati bez "de", a izgleda mi da može i sa njim. Zanimljiv je i drukčiji slučaj: Aleksander Ler je rođen kao Fon Ler pa se kasnije odrekao toga "fon".
Npr. u Hrvatskoj enciklopediji (LZ Miroslav Krleža) natuknica je: Maupassant, Guy de. U daljnjem se tekstu navodi samo prezime Maupassant (skraćeno M.). Ilustracija je korektna.
Nije mi jasno, priznajem, kad se ispred prezimena mora pisati strani predlog. Ali prilično mi besmisleno deluje da se on piše iza imena kad ne sledi prezime. Navedeni primer shvatam samo kao enciklopedijski način pisanja, radi uklapanja u abecedni poredak, a ne kao preporučeni način pisanja van enciklopedijskog nabrajanja. U ELZ-u takođe piše "Gogh, Vincent van", pa da li to znači da treba da pišemo da je Gog bio veliki slikar ili da je Vinsent van slikao u Francuskoj? Na primeru Betovena vidim da mi nije jasno kako i zašto se piše, jer je sasvim uobičajeno da se on naziva Betoven, a ne znam da li sam ikad čuo da ga neko pominje kao Van Betovena, a kad se navodi i ime valjda niko ne kaže Ludvig Betoven.
Istine radi, treba napomenuti da Hrvatska enciklopedija sadrži i natuknicu "Van Gogh, Vincent". Doduše, ona upućuje na natuknicu "Gogh, Vincent van", pod kojom je dan opis, ali kod Maupassanta nema takve analogije. Također, mnoge se osobe navode pod natuknicama "De …", tako da otpada teorija o abecednom poretku. Elem, kad već nije kao van Gogh, Maupassant je poput Beethovena.
7 коментара:
JAKO SAM OPASAN( jak, osa, Mopasan)
Tako je!
Ranije je (negde) bilo reči o tome da ako su strana prezimena sa tim predlozima "de", "fon", "van" itd. - koji se pišu s malim slovom ako se ispred navodi i ime - onda se u transkripciji predlog mora zadržati i kad se piše samo prezime. Znači da, npr., ne može (Robert de) Niro nego mora "De Niro", ne može (Vinsent van) Gog nego mora "Van Gog" itd.
Ali u slučaju Gija de Mopasana je bilo peripetija oko "de" u prezimenu, pa se može pisati bez "de", a izgleda mi da može i sa njim. Zanimljiv je i drukčiji slučaj: Aleksander Ler je rođen kao Fon Ler pa se kasnije odrekao toga "fon".
Ali onda ilustracija nije ispravna, jer na njoj treba da piše samo "Gi".
Npr. u Hrvatskoj enciklopediji (LZ Miroslav Krleža) natuknica je: Maupassant, Guy de. U daljnjem se tekstu navodi samo prezime Maupassant (skraćeno M.).
Ilustracija je korektna.
Nije mi jasno, priznajem, kad se ispred prezimena mora pisati strani predlog. Ali prilično mi besmisleno deluje da se on piše iza imena kad ne sledi prezime. Navedeni primer shvatam samo kao enciklopedijski način pisanja, radi uklapanja u abecedni poredak, a ne kao preporučeni način pisanja van enciklopedijskog nabrajanja. U ELZ-u takođe piše "Gogh, Vincent van", pa da li to znači da treba da pišemo da je Gog bio veliki slikar ili da je Vinsent van slikao u Francuskoj? Na primeru Betovena vidim da mi nije jasno kako i zašto se piše, jer je sasvim uobičajeno da se on naziva Betoven, a ne znam da li sam ikad čuo da ga neko pominje kao Van Betovena, a kad se navodi i ime valjda niko ne kaže Ludvig Betoven.
Istine radi, treba napomenuti da Hrvatska enciklopedija sadrži i natuknicu "Van Gogh, Vincent". Doduše, ona upućuje na natuknicu "Gogh, Vincent van", pod kojom je dan opis, ali kod Maupassanta nema takve analogije. Također, mnoge se osobe navode pod natuknicama "De …", tako da otpada teorija o abecednom poretku. Elem, kad već nije kao van Gogh, Maupassant je poput Beethovena.
Постави коментар