Da! Kod lančanog rebusa bi trebalo da svaka reč u postavci bude povezana sa drugom. Ovde je upotrebljen predlog koji nije jednim svojim slovom povezan sa subjektom, pa je to manjkavost. Presudila je jako zanimljiva slika, pa sam rebus objavio.
Ali možda postoji stapajući rebus (Koliko shvatam, to je isto što i lančani, pa ne bi trebalo da potoje dva naziva.) kod kog se ne stapa isti broj slova kod svakog para susednih reči. Sad ne mogu da nađem neki primer, ali našao sam jedan gde se stapa niz od dva slova: karaka, kašica - Karakašica. Meni bi se svidelo da se usvoji da se i u istom stapajućem rebusu stapaju svi ponovljeni nizovi slova na krajevima susednih reči makar bili različite dužine. Onda bi ovaj stapajući rebus bio u redu, jer na spoju reči "sa" i "lamom" nema ponovljenih nizova, pa se ne stapa ni jedno slovo, a na spoju reči "lamom" i "mačka" ima ponovljeni niz koji se sastoji od (samo) jednog slova ("m"), pa se on stapa. Ovako napisano možda deluje komplikovano ali mislim da u praksi ne bi bilo.
Jednostavno: stapaju se svi ponovljeni nizovi slova na susednim krajevima reči, koliko god da su dugački, dopuštajući da neki budu "dugački" nula slova.
Stapajući i lančani rebusi su jako retki, pa nismo imali ni neki poseban dogovor oko toga šta su pravila. Slažem se sa Milanom da bi možda mogli da objedinimo ta dva naziva u jedan - stapajući rebus. Lančani rebus po svom nazivu asocira na to da se povezuje po jedno slovo iz svake reči, a stapajući dozvoljava više slova. Mislim da nije dobro da neka reč ostane nepovezana, jer neka pravila ipak treba da postoje.
Ne, nisam ja ništa tebi prigovorio, nego sam to rekao potvrđujući tvoje razmišljanje. Voleo bih da se još neko uključi u ovu našu priču, pa da već sada ustanovimo najbitnija pravila. Ovo je zanimljiva i neistražena vrsta podrebusa, pa bi mogli da je malo promovišemo narednih dana.
Slažem se da je zanimljiva vrsta podrebusa. I ja sam za to, kao i Bane, da sve reči u postavci moraju biti povezane, a da pri tome broj zajedničkih slova može da varira. (samo da nije nula)
Nije tako. Ako bi ustanovili da neka od reči može da bude samostalna, onda bi se moglo desiti da npr. 3 pojma budu samostalna, a samo dva spojena. Kako bi smo onda nazvali takav rebus, možda ''polustapajući/poluklasični'' ili ''delimično lančani rebus''. Razmišljajući o ovoj temi, sve mi se više čini da je naziv ''lančani rebus'' ipak lepši, iako je ''stapajući rebus'' precizniji naziv.
Zašto "polu-" ili "delimično"? Stopi se sve što se stopiti može, baš kao u ovom rebusu. Kod reči "sa" i "lamom" nema šta da se stopi, i nema nikakvih problema. Isti princip se primenjuje na svaki par susednih reči, ništa tu nije polovično.
Kao što, npr., ako nisu svi stopljeni nizovi slova iste dužine, npr., kod nekog para reči 3, kod nekog 1, nema potrebe da takav rebus zovemo "promenljivo stapajući rebus" niti nekako slično tome; jer već samim pravilom je definisano da dužine stopljenih nizova mogu biti različite.
10 коментара:
SALA MOMAČKA! ( sa lamom mačka)
Da! Kod lančanog rebusa bi trebalo da svaka reč u postavci bude povezana sa drugom. Ovde je upotrebljen predlog koji nije jednim svojim slovom povezan sa subjektom, pa je to manjkavost. Presudila je jako zanimljiva slika, pa sam rebus objavio.
Ali možda postoji stapajući rebus (Koliko shvatam, to je isto što i lančani, pa ne bi trebalo da potoje dva naziva.) kod kog se ne stapa isti broj slova kod svakog para susednih reči. Sad ne mogu da nađem neki primer, ali našao sam jedan gde se stapa niz od dva slova:
karaka, kašica - Karakašica.
Meni bi se svidelo da se usvoji da se i u istom stapajućem rebusu stapaju svi ponovljeni nizovi slova na krajevima susednih reči makar bili različite dužine. Onda bi ovaj stapajući rebus bio u redu, jer na spoju reči "sa" i "lamom" nema ponovljenih nizova, pa se ne stapa ni jedno slovo, a na spoju reči "lamom" i "mačka" ima ponovljeni niz koji se sastoji od (samo) jednog slova ("m"), pa se on stapa. Ovako napisano možda deluje komplikovano ali mislim da u praksi ne bi bilo.
Jednostavno: stapaju se svi ponovljeni nizovi slova na susednim krajevima reči, koliko god da su dugački, dopuštajući da neki budu "dugački" nula slova.
Stapajući i lančani rebusi su jako retki, pa nismo imali ni neki poseban dogovor oko toga šta su pravila. Slažem se sa Milanom da bi možda mogli da objedinimo ta dva naziva u jedan - stapajući rebus. Lančani rebus po svom nazivu asocira na to da se povezuje po jedno slovo iz svake reči, a stapajući dozvoljava više slova. Mislim da nije dobro da neka reč ostane nepovezana, jer neka pravila ipak treba da postoje.
Zar sam ja protiv postojanja pravila? Pa predložio sam precizno pravilo.
Ne, nisam ja ništa tebi prigovorio, nego sam to rekao potvrđujući tvoje razmišljanje. Voleo bih da se još neko uključi u ovu našu priču, pa da već sada ustanovimo najbitnija pravila. Ovo je zanimljiva i neistražena vrsta podrebusa, pa bi mogli da je malo promovišemo narednih dana.
Slažem se da je zanimljiva vrsta podrebusa. I ja sam za to, kao i Bane, da sve reči u postavci moraju biti povezane, a da pri tome broj zajedničkih slova može da varira. (samo da nije nula)
Dobro, sad se razumemo.
Ako su već moguće različite dužine stopljenih nizova onda mi je logičnije da je moguća i dužina nula, kao što je u ovom rebusu.
Nije tako. Ako bi ustanovili da neka od reči može da bude samostalna, onda bi se moglo desiti da npr. 3 pojma budu samostalna, a samo dva spojena. Kako bi smo onda nazvali takav rebus, možda ''polustapajući/poluklasični'' ili ''delimično lančani rebus''.
Razmišljajući o ovoj temi, sve mi se više čini da je naziv ''lančani rebus'' ipak lepši, iako je ''stapajući rebus'' precizniji naziv.
Zašto "polu-" ili "delimično"? Stopi se sve što se stopiti može, baš kao u ovom rebusu. Kod reči "sa" i "lamom" nema šta da se stopi, i nema nikakvih problema. Isti princip se primenjuje na svaki par susednih reči, ništa tu nije polovično.
Kao što, npr., ako nisu svi stopljeni nizovi slova iste dužine, npr., kod nekog para reči 3, kod nekog 1, nema potrebe da takav rebus zovemo "promenljivo stapajući rebus" niti nekako slično tome; jer već samim pravilom je definisano da dužine stopljenih nizova mogu biti različite.
Постави коментар