Nisam bio na internetu, inače bih odmah odgovorio. Šta mi smeta? Ne znam precizno ali ponešto mi tu škripi (vjerovatno više stvari). I ovaj rebus sam rješavao "naopako" odnosno našao sam rješenje, a onda gledao da li se uklapa u postavku. (Tako je bilo onomad sa onom naopakom testerom sa takmičenja). Što se tiče UŠI, ovdje je bolje bilo da je jedna vaška, te ne bi bilo jezičke dileme. Pitam se da li STEREO (bez dodatka) može da se nazove ovo sokoćalo.
To što meni nešto škripi, ne mora značiti da sam u pravu.
Ovde najviše škripi to što "sa vaze tukan" može značiti da je na vazi naslikan tukan, ili, u krajnjoj liniji, da je to tukan koji i dalje stoji na vazi. A ovo što je na slici bi moglo biti "sa vaze tukan ODLETE" ili tako nešto. Naravno, možemo raspravljati o tome da li je to "sa vaze tukan" čim je (nekada) bio na vazi, za moj ukus je to suviše nategnuto.
Mislim, zato, da nije dobro da se u rebusima predlog s(a) upotrebljava uz genitiv na ovaj način, bez ikakvog ograničenja na to "šta" je sa "čega". (Kad već načinjemo temu, prema mom iskustvu, još je mnogo gora praksa s predlogom k(a).)
Milane, po pitanju predloga "sa" ne slažem se s tobom. Baš nedavno sam o toj temi vodio živu raspravu sa Slavkom. Ja sam pošao od stava da "Mika sa planine" znači "Mika koji je (još) na planini", dakle, u suštini, "Mika na planini", dok je Slavko uporno tvrdio da to znači "Mika koji potiče sa planine (ali je otišao sa nje)". Na kraju sam se složio s njim. Predlog "sa" označava poreklo, a ne trenutni položaj.
A sad, kad ponovo razmišljam o tome, uviđam da bi "čovek sa raskrsnice" moglo da znači "(onaj) čovek kog smo videli na raskrsnici". Međutim, i tu se radi o prošlosti, samo što mesto (raskrsnicu) nije napustio taj čovek nego mi. Osim toga, mislim da nije dobro da se u rebusima pozivamo na takve nijanse kad već lako možemo prikazati da čovek potiče sa raskrsnice, ili tukan sa vaze.
Još lakše bi bilo prikazati da je tukan na vazi, čime bi, po tebi, greška bila otklonjena, ali ja mislim da to ne bi bilo dobro. Eto, npr., Slavko ne bi prihvatio da takva ilustracija ima to značenje (tukan sa vaze).
Zašto bismo uvodili to ograničenje da je tukan samo nekad bio na vazi; za rebuse je sasvim prikladno podrazumevati da je tukan nastao na vazi, a ne da je samo usput bio na njoj. Pa i kad kažemo "Mika sa planine" da li smo sigurni da je Mika rođen na planini; ne, dovoljno nam je da pretpostavimo da on bar u nekom smislu potiče sa planine.
A u vezi sa predlogom "ka" slažem se da je njegova upotreba u rebusima često sumnjiva u čisto jezičkom smislu. Pretpostavljam da je to krenulo od slovnih rebusa, kao što je onaj P -> P O -> P (kap po kap - Ka P P, O ka P). Ja sam ranije prihvatao tu praksu zdravo za gotovo, ali sad je prihvatam uslovno, kao nešto što se prihvata u rebusima iako u (običnom) jeziku u najmanju ruku nije uobičajeno.
9 коментара:
SAVA ZETU KAN...... RADIO
Nije radio, a ni kasetofon nego... (6 slova). A taj naziv nije poslednja reč u postavci.
Rješenje je:
SAVA ZETU KANISTERE OSUŠI (sa vaze tukan, i stereo s uši)
Ovdje mi nešto ne štima.
Da li je pravilno ''s uši'' ili ''s ušiju''?
Slavko, što nam ne otkriješ šta je to?
Bane, pravilna su oba.
Nisam bio na internetu, inače bih odmah odgovorio.
Šta mi smeta?
Ne znam precizno ali ponešto mi tu škripi (vjerovatno više stvari).
I ovaj rebus sam rješavao "naopako" odnosno našao sam rješenje, a onda gledao da li se uklapa u postavku. (Tako je bilo onomad sa onom naopakom testerom sa takmičenja).
Što se tiče UŠI, ovdje je bolje bilo da je jedna vaška, te ne bi bilo jezičke dileme.
Pitam se da li STEREO (bez dodatka) može da se nazove ovo sokoćalo.
To što meni nešto škripi, ne mora značiti da sam u pravu.
Za "uši" nije problem: može jedna, može više, kad ih je više može i "uši" i "ušiju", pa može da bira ko šta više voli.
A za "stereo" je otvoreno pitanje. Ja, kao autor, naravno, navijam da može, ali nisam kompetentan da tvrdim.
Ovde najviše škripi to što "sa vaze tukan" može značiti da je na vazi naslikan tukan, ili, u krajnjoj liniji, da je to tukan koji i dalje stoji na vazi. A ovo što je na slici bi moglo biti "sa vaze tukan ODLETE" ili tako nešto. Naravno, možemo raspravljati o tome da li je to "sa vaze tukan" čim je (nekada) bio na vazi, za moj ukus je to suviše nategnuto.
Mislim, zato, da nije dobro da se u rebusima predlog s(a) upotrebljava uz genitiv na ovaj način, bez ikakvog ograničenja na to "šta" je sa "čega". (Kad već načinjemo temu, prema mom iskustvu, još je mnogo gora praksa s predlogom k(a).)
Milane, po pitanju predloga "sa" ne slažem se s tobom. Baš nedavno sam o toj temi vodio živu raspravu sa Slavkom. Ja sam pošao od stava da "Mika sa planine" znači "Mika koji je (još) na planini", dakle, u suštini, "Mika na planini", dok je Slavko uporno tvrdio da to znači "Mika koji potiče sa planine (ali je otišao sa nje)". Na kraju sam se složio s njim. Predlog "sa" označava poreklo, a ne trenutni položaj.
A sad, kad ponovo razmišljam o tome, uviđam da bi "čovek sa raskrsnice" moglo da znači "(onaj) čovek kog smo videli na raskrsnici". Međutim, i tu se radi o prošlosti, samo što mesto (raskrsnicu) nije napustio taj čovek nego mi. Osim toga, mislim da nije dobro da se u rebusima pozivamo na takve nijanse kad već lako možemo prikazati da čovek potiče sa raskrsnice, ili tukan sa vaze.
Još lakše bi bilo prikazati da je tukan na vazi, čime bi, po tebi, greška bila otklonjena, ali ja mislim da to ne bi bilo dobro. Eto, npr., Slavko ne bi prihvatio da takva ilustracija ima to značenje (tukan sa vaze).
Kao primer, možemo pogledati rebus 3987 .
Zašto bismo uvodili to ograničenje da je tukan samo nekad bio na vazi; za rebuse je sasvim prikladno podrazumevati da je tukan nastao na vazi, a ne da je samo usput bio na njoj. Pa i kad kažemo "Mika sa planine" da li smo sigurni da je Mika rođen na planini; ne, dovoljno nam je da pretpostavimo da on bar u nekom smislu potiče sa planine.
A u vezi sa predlogom "ka" slažem se da je njegova upotreba u rebusima često sumnjiva u čisto jezičkom smislu. Pretpostavljam da je to krenulo od slovnih rebusa, kao što je onaj
P -> P O -> P (kap po kap - Ka P P, O ka P). Ja sam ranije prihvatao tu praksu zdravo za gotovo, ali sad je prihvatam uslovno, kao nešto što se prihvata u rebusima iako u (običnom) jeziku u najmanju ruku nije uobičajeno.
Постави коментар