Shavtio sam u čemu je stvar - u razlici između makedonskog i srpskog pravopisa i pravogovora. Naime, vi izgovarate i pišete Ć - meko (Vićenca, ćao, Ćezar ili Ćezare, kaprićo itd), u makedonskom pravopisu imamo Vičenca, čao, Čezare, kapričo, dakle Č - tvrdo. (Ista je stvar i razlika i kad su u pitanju slova Đ i DŽ - kod vas je Đenova, Karavađo, Mikelanđelo, kod nas DŽenova, Karavadžo, Mikelandželo).
Inače u enciklopedijama piše originalno: CESARE BORGIA, (1475-1507, knez Romagne, vojvoda od Valentinoisa, sin pape Aleksandra VI) što znači da ime nije ĆEZAR, već ĆEZARE (sa E na kraju) i na makedonskom jeziku se to čita ČEZARE, a na srpskom ĆEZARE.
Slažem se Italijani kažu Ćezare, kod nas se uglavnom Bordžija naziva Cezar, dok je Ćezar jedan redji oblik ovog imena na koji se u istorijskim dokumentima ponekad nailazi,što dopušta malo slobode kod sastavljanja rebusa. Em je rebus lak za rešavanje, em je šteta da propadne za jedno slovo.
Ma naravno, razume se - i u enigmatici kao i u poeziji treba itekako dopustiti slobodu u kreaciji. Zato je enigmatika pored ostalog i edukativna, jer eto ovako se nauči i nešto novo, što se dotad nije znalo ili bilo manje poznato, naročito ako su u pitanju različiti jezici. Ja nisam znao da je ono na slici BORDŽIJA (bez obzira kako i da mu se čita ili izgovara ime), tek rešavajući rebus u skladu sa brojem slova zadatih uz njega ispade mi ĆEZAR. Uopšte ne smatram da mu je to falinka, jednostavno taj mi je oblik imena dosad bio nepoznat. A rebus je apsolutno - sasvim dobar.
Odavno postojeći standard transkripcije imena sa italijanskog jezika propisuje da se cia-, cio-, ciu-, ce-, ci- transkribuju kao ČA, ČO, ČU, ČE, ČI (dakle, kapučino i Al Pačino!). Druga je stvar što se ovaj standard uglavnom ignoriše. Jedan od razloga je, pretpostavljam, i njegova totalna nedoslednost - zašto se onda gia-,... ne transkribuje kao DŽA već kao ĐA, kad se radi o bezvučnim i zvučnim parnjacima? Ć i Đ bi po meni bili rešenje mnogo približnije stvarnom stanju stvari.
Uzgred, kad već pomenusmo Bordžiju, on je posebno interesantan - taj oblik se toleriše u srpskom kao odavno ukorenjen, ali čovek se zapravo zvao (Čezare) Borđa! (Koliko vam italijanski zvuči oblik Bordžija - pa nije Turčin valjda!?)
Iz naizgled bezazlene stvari razvili smo bogatu, ali iznad svega korisnu diskusiju, bar za mene veoma značajna pošto komuniciram sa vama na srpskom jeziku, koji mi nije maternji i ma da su makedonski i srpski slični jezici ipak postoje pravopisne razlike. Iz vremena kad sam u školi učio srpski (onda je bio srpskohrvatski) jezik, ostala mi knjiga - "Pravopis srpskohrvatskog jezika" u izdanju Matice Srpske i Matice Hrvatske iz 1960 godine. Tamo u poglavlju o pravopisu i pravogovoru piše doslovce ovo:
"U rečima iz italijanskog jezika ispred E i I: a) mesto C i CC u našem (srpskom) jeziku IZGOVARAMO i PIŠEMO "Č": Beatrice - Beatriče, Torricelli - Toričeli, da Vinci - da Vinči, Cividale - Čividale, Boccaccio - Bokačo, Ciampoli - Čampoli b) mesto G i GG IZGOVARAMO i PIŠEMO "Đ": Geronimo - Đeronimo, Girolamo - Đirolamo, Giacomo - Đakomo, Borgia - Borđa, Giotto - Đoto, Viareggio - Vijaređo.
Ne znam da li je ovo pravopisno pravilo menjano od 1960 godine naovamo, ali mislim da nije. (I Milan je sasvim u pravu kad kaže da je onaj Italijan na slici Cesare Borgia - Čezare Borđa). E, sad ne znam kako se i zašto negde ignorišu ova pravila, ali to je već posao za lingviste i lektore.
Za razliku od gore napisanog, u makedonskom jeziku imamo Č (kao i u srpskom), ali ne Đ, već DŽ (Dženova, Džakomo, Bordža, Vijaredžo, Redžo di Kalabrija itd.).
Eto, naučili smo nešto korisno, valjda će nekome to dobro doći.
8 коментара:
KRŠ NJEGOŠ ĆEZAR I MATEUS = ZAR IMATE USKRŠNJE GOŠĆE
Nikola Petkovski
P.S. Malo mi je nejasno ono ĆEZAR, meni je poznato kao: ĆESAR, CESAR, CEZAR, ali baš ĆEZAR nikad nisam sreo
Da razjasnimo...
http://gorannecin.rs/tag/cezar-bordzija/
Shavtio sam u čemu je stvar - u razlici između makedonskog i srpskog pravopisa i pravogovora. Naime, vi izgovarate i pišete Ć - meko (Vićenca, ćao, Ćezar ili Ćezare, kaprićo itd), u makedonskom pravopisu imamo Vičenca, čao, Čezare, kapričo, dakle Č - tvrdo. (Ista je stvar i razlika i kad su u pitanju slova Đ i DŽ - kod vas je Đenova, Karavađo, Mikelanđelo, kod nas DŽenova, Karavadžo, Mikelandželo).
Inače u enciklopedijama piše originalno: CESARE BORGIA, (1475-1507, knez Romagne, vojvoda od Valentinoisa, sin pape Aleksandra VI) što znači da ime nije ĆEZAR, već ĆEZARE (sa E na kraju) i na makedonskom jeziku se to čita ČEZARE, a na srpskom ĆEZARE.
Nikola Petkovski
Slažem se Italijani kažu Ćezare, kod nas se uglavnom Bordžija naziva Cezar, dok je Ćezar jedan redji oblik ovog imena na koji se u istorijskim dokumentima ponekad nailazi,što dopušta malo slobode kod sastavljanja rebusa.
Em je rebus lak za rešavanje, em je šteta da propadne za jedno slovo.
Svetislav Cvetković
Ma naravno, razume se - i u enigmatici kao i u poeziji treba itekako dopustiti slobodu u kreaciji. Zato je enigmatika pored ostalog i edukativna, jer eto ovako se nauči i nešto novo, što se dotad nije znalo ili bilo manje poznato, naročito ako su u pitanju različiti jezici.
Ja nisam znao da je ono na slici BORDŽIJA (bez obzira kako i da mu se čita ili izgovara ime), tek rešavajući rebus u skladu sa brojem slova zadatih uz njega ispade mi ĆEZAR. Uopšte ne smatram da mu je to falinka, jednostavno taj mi je oblik imena dosad bio nepoznat. A rebus je apsolutno - sasvim dobar.
Nikola Petkovski
Odavno postojeći standard transkripcije imena sa italijanskog jezika propisuje da se cia-, cio-, ciu-, ce-, ci- transkribuju kao ČA, ČO, ČU, ČE, ČI (dakle, kapučino i Al Pačino!). Druga je stvar što se ovaj standard uglavnom ignoriše. Jedan od razloga je, pretpostavljam, i njegova totalna nedoslednost - zašto se onda gia-,... ne transkribuje kao DŽA već kao ĐA, kad se radi o bezvučnim i zvučnim parnjacima? Ć i Đ bi po meni bili rešenje mnogo približnije stvarnom stanju stvari.
Uzgred, kad već pomenusmo Bordžiju, on je posebno interesantan - taj oblik se toleriše u srpskom kao odavno ukorenjen, ali čovek se zapravo zvao (Čezare) Borđa! (Koliko vam italijanski zvuči oblik Bordžija - pa nije Turčin valjda!?)
Iz naizgled bezazlene stvari razvili smo bogatu, ali iznad svega korisnu diskusiju, bar za mene veoma značajna pošto komuniciram sa vama na srpskom jeziku, koji mi nije maternji i ma da su makedonski i srpski slični jezici ipak postoje pravopisne razlike. Iz vremena kad sam u školi učio srpski (onda je bio srpskohrvatski) jezik, ostala mi knjiga - "Pravopis srpskohrvatskog jezika" u izdanju Matice Srpske i Matice Hrvatske iz 1960 godine. Tamo u poglavlju o pravopisu i pravogovoru piše doslovce ovo:
"U rečima iz italijanskog jezika ispred E i I:
a) mesto C i CC u našem (srpskom) jeziku IZGOVARAMO i PIŠEMO "Č": Beatrice - Beatriče, Torricelli - Toričeli, da Vinci - da Vinči, Cividale - Čividale, Boccaccio - Bokačo, Ciampoli - Čampoli
b) mesto G i GG IZGOVARAMO i PIŠEMO "Đ": Geronimo - Đeronimo, Girolamo - Đirolamo, Giacomo - Đakomo, Borgia - Borđa, Giotto - Đoto, Viareggio - Vijaređo.
Ne znam da li je ovo pravopisno pravilo menjano od 1960 godine naovamo, ali mislim da nije. (I Milan je sasvim u pravu kad kaže da je onaj Italijan na slici Cesare Borgia - Čezare Borđa). E, sad ne znam kako se i zašto negde ignorišu ova pravila, ali to je već posao za lingviste i lektore.
Za razliku od gore napisanog, u makedonskom jeziku imamo Č (kao i u srpskom), ali ne Đ, već DŽ (Dženova, Džakomo, Bordža, Vijaredžo, Redžo di Kalabrija itd.).
Eto, naučili smo nešto korisno, valjda će nekome to dobro doći.
Nikola Petkovski
Vrlo zanimljiv podatak ovo za makedonski! Mogli bi ovi naši nešto da nauče...
Постави коментар