понедељак, 01. август 2011.

12 коментара:

ero је рекао...

Nađe bord Mara (na ĐE BR odmara)

ero је рекао...

brod*

Quizmaster је рекао...

Moram skrenuti pažnju da je nepravilno reći "on odmara", već se kaže "on se odmara". U ovom slučaju mora da se koristi povratni glagol.

Анониман је рекао...

U isto vreme kad je napisan gornji komentar, na NASLOVI. NET VESTI je objavljeno sledeće: "Blic" tračerica - "Adrijana Lima i Jarić ODMARAJU u Majamiju". Dakle?

Анониман је рекао...

Ma, ljudi, šta vam je?!. ODMARATI SE, DOGOVARATI SE,ali možeš ODMARATI NOGE. Sastanak se može UGOVORITI,a ne DOGOVORITI. Može se DOGOVORITI S NEKIM O SASTANKU. Ako se budemo oslanjali na naše medije nećemo daleko dogurati. Trebalo bi bar neko da brine o jeziku!

Анониман је рекао...

Skoro da zaboravim: Još jedna stvar od koje se raspametim. Npr: Jarić JE OŽENIO ADRIJANU!?
Znači li to da je on Adrijani našao ženu ?Koliko je meni poznato samo muškarca možete oženiti, a ženu udati,ali ,dotični(ovde je naveden samo kao primer) SE MOŽE OŽENITI ADRIJANOM.Dakle: ON SE OŽENIO NJOME , a nije OŽENIO NJU!!!

Анониман је рекао...

Vidim da se ovde razvila interesantna diskusija, ali anonimna (zašto anonimna?) u vezi ispravnosti ili neispravnosti nekih reči i njihovih relacija. Ja sam Makedonac, ali sam i ja (bez obzira što poznajem ono što se ranije nazivalo srpsko-hrvatski, a i hrvatsko-srpski jezik) postavljao pitanja upravo za te reči, zašto se tako kaže (odmara i odmara se, oženio Adrijanu i oženio se Adrijanom, pa odselio u Beograd i odselio se u Beograd i sl.).

Shvatio sam da je to karakteristično u hrvatskom govoru pre svega, i da oni kažu upravo tako - odmaraju. Onda Jarić oženio Adrijanu, kod niih znači da je Jarić devojku Adrijanu napravio ženu čim se venčao njome, odselio sam (stvari) u Beograd, a ja - odselio se, međutim oni kažu tako - odselio i za stvari i za sebe i po njima je to ispravno.

Na meni je ipak najmanje da diskutujem o stručnosti ove tematike, ja bih rado učio iz ovakvih diskusija jer mi to nije maternji jezik, ali ovako usavršavam svoje znanje tog jezika.

Nikola Petkovski

Анониман је рекао...

Evo, još jedna stvar: upravo sam pročitao anagram Zdenka Capana iz Karlovca "..... MOĆ LEVA KROŠEA". Meni je poznato samo "... MOĆ LEVOG KROŠEA". Izgleda da je ispravno i jedno i drugo, a zašto, ne znam!

Nikola Petkovski

Quizmaster је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Quizmaster је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Quizmaster је рекао...

Oko upotrebe glagola ODMARATI (SE) nemam šta da dodam, sem da jezička kultura u našim medijima nije na visokom nivou. Voditelji u TV emisijama često prave grešku koju sam spomenuo, a ista greška može se videti i u novinama, što znači da lektori u tim medijskim kućama ne postoje ili nedovoljno kvalitetno rade svoj posao. Mislim da ima i situacija kad lektori primaju svoju skromnu platu i ne talasaju previše, da se ne bi slučajno nekom zamerili i ostali bez posla.

Ko želi da nauči nešto o srpskom jeziku, trebalo bi da čita pravopis Matice srpske, "Rečnik jezičkih nedoumica", tekstove Ivana Klajna, Milana Šipke, itd. Nema tog čoveka koji sve zna o maternjem jeziku, jer proces učenja traje celog života. Pohvalno je što ima ljudi kao Nikola Petkovski koji se interesuju da nauče nešto i o stranom jeziku, za osudu je kad neko ne želi da nauči nešto o maternjem jeziku, pa se još, povrh svega, javlja nekim anonimnim upadicama.

Quizmaster је рекао...

Što se tiče opisnog (kvalitativnog) genitiva, on se pojavljuje kao sintagma i sastoji se od imenice i atributa. Oblik sa "A" na kraju nije nepravilan, mada meni on deluje više arhaično i pesnički nego što se zaista koristi u svakodnevnom govoru. Na primer, možemo reći "ona je pevačica vitka stasa i divna glasa" ali svakako da bih pre kazao "vitkog stasa i divnog glasa".

Ova dvojnost se izgleda javlja kod imenica muškog i srednjeg roda u jednini, a kad atribut stoji uz imenicu ženskog roda onda nema druge varijante (na primer, "čovek čvrste ruke"). Zašto je tako - ne znam. Verovatno bi se i mnogi ugledni lingvisti dobro zamislili na ovo pitanje i morali bi da pogledaju stručnu literaturu pre nego što daju odgovor.