Nakon mnoštva rebusa sa "na vratima" i "navratiti", bilo bi dobro da neko ko zna nešto o tome prokomentariše da li postoji veza glagola "(na)vratiti (se)" i "vráta". Deluje da bi mogla postojati, a možda i ne postoji.
Pretpostavljam da je reč ''navratiti'' nastala od ''doći na vrata''. U tom slučaju ni jedan rebus iz ove miniserije nije korektan, jer je koren više nego očigledan.
Pogledao sam, i izgleda da nema veze. "Navratiti" (kao i "vrat") potiče od "vrteti", a "vrata" od reči koja je označavala ogradu doma ili dvor (pretpostavljam da je slično engleskom "ward"). To piše u onlajn etimološkom rečniku ruskog; http://www.classes.ru/all-russian/russian-dictionary-Vasmer.htm . Na ruskom Wiktionary-ju, sa druge strane, piše da je koren isti, tj. zajednički, od "vrteti", ali pre bih verovao onom prvom. U najmanju ruku, ako i ima veze, izgleda da ona nije jasna, tj. da nije nešto zbog čega bismo se, kako kaže Bovan, uzbuđivali.
Evo, našao sam i ja nešto. Hlebecov srpsko-engleski rečnik etimoloških parova daje "vrat" i "vrata" pod jednim istim unosom:
врат, врата : vertebra, vertigo, vortex
Од праиндоевропског корена *uer/uor- са значењем 'окретање' настао је велики број речи у индоевропским језицима, па и у српском и латинском. Преко прасловенског *vortъ добијено је врат ('део тела који омогућава окретање главе'), а преко *vorta - врата ('даска која се окреће око шарки'). Од истог корена настале су речи отвор(ити), затвор(ити), вртети, вратити и обор.
(U nastavku daje i komentar u vezi s latinskim rečima vertebra, vertigo i vortex, koji nas ovde ne zanima.)
Još ostaje pitanje etimologije reči "navratiti", tj. da li je u tom značenju došlo direktno od "vráta", ili preko glagola "vratiti", što ne znam kako bismo mogli da utvrdimo - nisam našao nigde nešto napismeno o tome. Dakle, zajednički koren svakako jeste, a ostaje nerešeno da li je veza jaka ("navratiti" = "doći na vrata") ili slaba (navratiti" < vratiti < *vorta > vrata). Moguće da je ipak ovo drugo, pošto RMS kaže da je u tom značenju "navratiti" isto što i "navratiti se", a to prilično podseća na "vratiti se".
Zanimljivo je što postoje tolika neslaganja oko korena reči "vrata". HJP se slaže sa gorepomenutim ruskim sajtom. Tamo kažu i da je "navratiti" od "na"+"vratiti".
Ni pomenuto tumačenje za "otvoriti" ne slaže se sa HJP-om.
Mislim da bismo mogli da zaključimo da, iako su "vrata" i "vratiti" vrlo slične reči, nije jaka veza među njihovim korenovima.
U Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika (Petar Skok) nalaze se natuknice: vrat, vrata i vrtjeti, svaka uz iscrpno tumačenje. S druge strane, nema samostalnih natuknica: vratiti i navratiti.
Stoga ću se zadržati samo na sljedećoj natuknici: vráta n pl. (Vuk, ŽK; pl., jer su od dva krila) = vrata n pored vrôte f (Buzet, Sovinjsko polje), ie., balto-slav., sveslav. i praslav. *vorta, 1° kapija, porta, 2° pomorski termin (Vela Vrata »Kanal«).
Za izvlačenje određenih zaključaka svakako je najinteresantniji ovaj ulomak naveden uz istu natuknicu: Kako je u srodstvu sa vrtjeti, vrtati, vratiti, prvobitno značenje pokazuje úvrati f pl. (Lika) »dio duge njive, koji se ore«, odatle na -ina uvràtine f pl. »versura, okrajak njive uzoran«, uvrat m, vrat m, f, uvratak, vratnik; niže prekrižja na úvrati v potok (1498, Draganići, opis mede).To je upravo, postverbal od uvrotiti »einkehren « [usp. i pod vrtjeti]. Od sintagme: pridvrătlje pored predvratlje n »prostor pred kućom«. Slog ma- nastao je po zakonu likvidne metateze, upor. polj. wrota, rus. vorota.
8 коментара:
NAVRATI MALO K OTI
Nakon mnoštva rebusa sa "na vratima" i "navratiti", bilo bi dobro da neko ko zna nešto o tome prokomentariše da li postoji veza glagola "(na)vratiti (se)" i "vráta". Deluje da bi mogla postojati, a možda i ne postoji.
Pretpostavljam da je reč ''navratiti'' nastala od ''doći na vrata''. U tom slučaju ni jedan rebus iz ove miniserije nije korektan, jer je koren više nego očigledan.
Pogledao sam, i izgleda da nema veze. "Navratiti" (kao i "vrat") potiče od "vrteti", a "vrata" od reči koja je označavala ogradu doma ili dvor (pretpostavljam da je slično engleskom "ward"). To piše u onlajn etimološkom rečniku ruskog; http://www.classes.ru/all-russian/russian-dictionary-Vasmer.htm . Na ruskom Wiktionary-ju, sa druge strane, piše da je koren isti, tj. zajednički, od "vrteti", ali pre bih verovao onom prvom. U najmanju ruku, ako i ima veze, izgleda da ona nije jasna, tj. da nije nešto zbog čega bismo se, kako kaže Bovan, uzbuđivali.
Koren reči "navratiti" ide preko "na"+"vratiti".
Evo, našao sam i ja nešto. Hlebecov srpsko-engleski rečnik etimoloških parova daje "vrat" i "vrata" pod jednim istim unosom:
врат, врата : vertebra, vertigo, vortex
Од праиндоевропског корена *uer/uor- са значењем 'окретање' настао је велики број речи у индоевропским језицима, па и у српском и латинском. Преко прасловенског *vortъ добијено је врат ('део тела који омогућава окретање главе'), а преко *vorta - врата ('даска која се окреће око шарки'). Од истог корена настале су речи отвор(ити), затвор(ити), вртети, вратити и обор.
(U nastavku daje i komentar u vezi s latinskim rečima vertebra, vertigo i vortex, koji nas ovde ne zanima.)
Još ostaje pitanje etimologije reči "navratiti", tj. da li je u tom značenju došlo direktno od "vráta", ili preko glagola "vratiti", što ne znam kako bismo mogli da utvrdimo - nisam našao nigde nešto napismeno o tome. Dakle, zajednički koren svakako jeste, a ostaje nerešeno da li je veza jaka ("navratiti" = "doći na vrata") ili slaba (navratiti" < vratiti < *vorta > vrata). Moguće da je ipak ovo drugo, pošto RMS kaže da je u tom značenju "navratiti" isto što i "navratiti se", a to prilično podseća na "vratiti se".
Zanimljivo je što postoje tolika neslaganja oko korena reči "vrata". HJP se slaže sa gorepomenutim ruskim sajtom. Tamo kažu i da je "navratiti" od "na"+"vratiti".
Ni pomenuto tumačenje za "otvoriti" ne slaže se sa HJP-om.
Mislim da bismo mogli da zaključimo da, iako su "vrata" i "vratiti" vrlo slične reči, nije jaka veza među njihovim korenovima.
U Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika (Petar Skok) nalaze se natuknice: vrat, vrata i vrtjeti, svaka uz iscrpno tumačenje. S druge strane, nema samostalnih natuknica: vratiti i navratiti.
Stoga ću se zadržati samo na sljedećoj natuknici:
vráta n pl. (Vuk, ŽK; pl., jer su od dva krila) = vrata n pored vrôte f (Buzet, Sovinjsko polje), ie., balto-slav., sveslav. i praslav. *vorta, 1° kapija, porta, 2° pomorski termin (Vela Vrata »Kanal«).
Za izvlačenje određenih zaključaka svakako je najinteresantniji ovaj ulomak naveden uz istu natuknicu: Kako je u srodstvu sa vrtjeti, vrtati, vratiti, prvobitno značenje pokazuje úvrati f pl. (Lika) »dio duge njive, koji se ore«, odatle na -ina uvràtine f pl. »versura, okrajak njive uzoran«, uvrat m, vrat m, f, uvratak, vratnik; niže prekrižja na úvrati v potok (1498, Draganići, opis mede).To je upravo, postverbal od uvrotiti »einkehren « [usp. i pod vrtjeti]. Od sintagme: pridvrătlje pored predvratlje n »prostor pred kućom«. Slog ma- nastao je po zakonu likvidne metateze, upor. polj. wrota, rus. vorota.
Постави коментар