среда, 04. септембар 2013.



Poštovane kolege

Ni malo mi nije bilo jednostavno da sednem i nešto napišem povodom dešavanja na Koloniji u Somboru i reakcija nakon toga. Nadao sam se da će sve proći u najboljem redu i pokušao sam da dam svoj doprinos i Susretima u Vranju i Koloniji u Somboru, jer imam prijatelje i na jednoj i na drugoj strani. Nisam želeo da bilo čime pokvarim ni jednu ni drugu manifestaciju, ali sada vidim da je to bila ''nemoguća misija''. U Sombor sam otišao sa porodicom jer je to bila bolja i jeftinija varijanta i prvenstveno sam želeo da im ovaj prvi odlazak samnom na neko enigmatsko takmičenje ostane u što lepšoj uspomeni. U Sombor smo stigli dosta kasno, oko 22,00 zbog velike gužve na autoputu, takom da smo prvi dan propustili. U subotu smo išli na prelep salaš u Gradini, tamo smo se malo i takmičili, zatim se vratili na ručak i nakon toga malo slobodnog vremena da sa porodicom prošetam po prelepom Somboru. I supruga i sin su bili prezadovoljni što je meni ispunilo srce. Posle toga smo imali takmičenje u kvizovci i zatim večeru (praseće pečenje). Ničega u svemu tome nije bilo što bi bilo kome pokvarilo raspoloženje, a nisam čuo da je bilo ko pominjao Susrete u Vranju. U dobrom raspoloženju se završio i dan. U nedelju je kao jedina aktivnost bilo predviđeno takmičenje u rešavanju vulgarnih zagonetki pod nazivom ''Crven ban'' koje je pripremio Zoran Radisavljević i nakon toga proglašenje pobednika, pa razilazak. Uživao sam rešavajući Zoranove zagonetke sve dok nisam stigao do 4 strane i video sporne rebuse koji su kao izraz Zoranove mržnje prema Slavku bili potpuno neprimereni jednom ovakvom takmičenju i skupu. U toj situaciji nisam znao kako da reagujem. Ako se usprotivim, ako ih prežvrljam, uvrediću Zorana i Željka i pokvariti utisak pred očima onih koji su učestvovali na Koloniji. Ako ne odreagujem, povrediću Slavka i ljude iz ESS-a. U svakom slučaju, BIĆU KRIV. Onda je presudio pogled prema mom sinu i njegove stisnute pesnice u znak bodrenja da mu tata pobedi. Progutao sam gorku knedlu I jedino što sam želeo je da ne razočaram svoju porodicu, jer su mi oni ipak preči I od Zorana I od Slavka I od svih ostalih. Nakon proglašenja pobednika otišli smo ponovo do centra Sombora I tamo proveli nekih 3 sata dok nismo krenuli kući puni lepih utisak I zadovoljni (ono što je bilo loše zadržao sam u sebi).
Razočaran svima vama, odlučio sam da se na duže vreme povučem iz enigmatike I posvetim ga onima koji su jedini vredni toga – svojoj porodici. Nemojte mi ništa pisati niti me zvati. Izvinjavam se svima koje sam naljutio ili povredio I želim vam sve najbolje u daljem bavljenju enigmatikom.

Branislav Nikić

уторак, 03. септембар 2013.



Наредних дана објавићу ребусе који су били на такмичењима у оквиру 13. Сусрета енигмата у Врању.

понедељак, 02. септембар 2013.



Решења:
2143. Попипа унука Фићу (поп и паун у кафићу)
2144. Једи нешто Перице (једине штоперице)
2145. Ракија јабуковача (буковача, рак и јаја)
2146. Нема ни капи славина (немани, каписла, вина)
2147. Трик Аце Лукаса (лука с три каце)
2148. Причам цури бајке (при чамцу риба, кеј)
2149. Луку и Веса надера (лук у Иве Санадера)
2150. Сексепилна цура (Сеск, пиле, Уранац)
2151. Бобан донео Николи брисач (Бо, бандеони, колибри, сач)
2152. Наш учо кола диже (жена Ш у чоколади)