четвртак, 15. новембар 2012.


10 коментара:

Dusan је рекао...

STOPALO
APOSTOL
STOPALO

Бранислав Никић је рекао...

1. rešenje nije dobro

Milan S. је рекао...

To jest, POSTOLA, pa sve ostalo.

Quizmaster је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Quizmaster је рекао...

Rebusoidi bi trebalo da se prave isključivo uz korišćenje početnih ili krajnjih slova (to jest, uz upotrebu zareza na slikama). Nema smisla da se na ovakav način tumbaju slova, jer onda su to anagramni rebusi i tako bi se od svih pojmova koji su anagramni mogli praviti rebusoidi.

Luka је рекао...

Da Zoki, možda si u pravu, ne nije mi poznato da postoji definicija rebusne podvrste REBUSOID, što ne znači da ga ne trena definirat. Usput, ako se sjećaš, ja sam to rješenje predvidio kao OBRTAJNI POVRATNI REBUS SLOVOSKOK, što je očoto malo predugačak i nezgrapan naslov, pa ga je Bane "prekrstio" i prokazao kao REBUSOID.

Quizmaster је рекао...

Jedina poznata definicija rebusoida je da se kod njega iza svakog pojma čitaju oduzeta slova (dok se kod rarebusa ta oduzeta slova iz pojmova stavljaju redom na kraju fraze).

Ovo sa mućkanjem slova (čega ne bi smelo da bude ni u rarebusu ni u rebusoidu) ne znam kad se pojavilo i ko je to izmislio, ali je od sastavljača prihvaćeno zdravo za gotovo, iako se time menja suština zagonetke. Na ovaj način, kao što vidimo, u procesu sastavljanja dovoljno je da fraza i rešenje budu anagramni, pa da se to pretvori u rebusoid.

Ovde je još zanimljivo da je na slici samo jedan pojam, pa se, sledeći pomenutu definiciju, rad mogao nazvati i rarebus, jer oduzeta slova idu praktično na kraj fraze. Zbog svega što sam naveo, pravilno bi bilo da je to treće rešenje predstavljeno kao anagramni rebus ili da bude ona petljancija (obrtajni povratni slovoskok) koju je Luka koristio na takmičenju.

Dejan је рекао...

Oduvek je to bilo, otkad pamtim rarebuse i rebusoide slova se privremeno odbaciju na dva načina, apostrofom ili brojem.

Upotreba brojeva je meni sasvim u redu dok postoji neka mera u tome (npr.deo rebusa BORUT (2)= BRUTO) i dok se ne približi nekoj drugoj formi rebusa. Ima dosta primera gde se vidi opravdanost korišćenja brojeva.

Ovde je to preterano i mislim da je Zoran potpuno u pravu kad kaže da je to trebalo biti predstavljeno kao anagramni rebus.

Quizmaster је рекао...

Klasični rebusi su najviša forma u sastavljanju rebusa, jer u njima autor zagonetke mora da slova iz rešenja slaže striktno redom u odnosu na frazu. Nema mogućnosti da se slova dodatno vrte u krug (povratni rebus), da se menja položaj jednog slova (slovoskok), da se menja jedno slovo (logogrif), da se kompletno permutuju slova (anagramni rebus), itd.

Kod rarebusa i rebusoida trebalo bi da bude dozvoljeno premeštanje slova samo s početka ili kraja datih pojmova, jer upotreba brojeva značila bi da postoje dve vrste "faula" - i premeštanje oduzetih slova na kraj reči i permutovanje tih slova (ovde smo videli čak četiri u odnosu na sedam slova u rešenju). Na taj način ne samo što je rad nižeg kvaliteta nego se potpuno približava anagramnom rebusu, stoga ne postoji opravdanje da se predstavlja kao rebusoid.

Za ovo što Dejan predlaže (da se brojevi kod rebusoida tolerišu u izvesnim slučajevima) ne postoji način da se utvrdi u kojoj meri bi to bilo prihvatljivo. Zagonetke treba da imaju što preciznija pravila, a ne da ih svako tumači kako mu se svidi. To što je takva forma nekad korišćena u "Kvizu" ne znači automatski da je i ona dobra, jer mnogo stvari iz nekadašnje enigmatike, među njima i ova, odavno su prevaziđene.

Luka је рекао...

Prema mojoj arhivi u ugaslom Vjesnikovom Kvizu, te Kvizorami, Kviskoteci i Feniksu, RAREBUSI i REBUSOIDI su uglavnom s apostrofima, no ponekad su objavljivani i oni s brojevima, pa i kombinacija apostrofa i brojeva u istom radu. Ima tu radova i od meni više i(li) manje poznatih sastavljača, no te su stvari prošle i urednički filter. Da sad ne nabrajam sve, izdvojit ću jedan sličan ovom: PODVALA - pola dva (3,4), te jednu samozagonetku: REBUSOID - ''bure, S do I (2).

Ovoj uradak nije nešto novo, obzirom da je u raznim kombinacijama već viđen uglavnom kroz stihovne zagonetke od više autora. Ja sam samo ovu zanimljivost povezanosti samih rješenja: POSTOLA - APOSTOL - STOPALO, efektno iskoristio i ukomponirao kao triptih jedne zagonetke: REBUS - POVRATNI REBUS - OBRTAJNI POVRATNI REBUS SLOVOSKOK. Ne prigovaram Banetu što je preinačino moju ideju, radi zanimljivog rasporeda slova ove tri riječi, ipak smatram da je, neovisno o kobasičarskom naslovu, REBUSNI TRIPTIH trebalo objaviti u izvornom obliku.

Posebno mi je drago što moji rebusi često izazivaju reakcije i polemike, a nadam se sve u cilju unapređenja enigmatike. Bilo kako bilo, iz svega treba izvući pouke, a bilo bi poželjno definirati pravila, a sami autori i urednici bi se trebali istih pridržavati.